/   referrads.com   / Srpski  

2019-08-17 16:18:21

U svojim svakodnevnim lutanjima i razmišljanjima, popularni psihoterapeut Vladimir Đurić naleteo je na scenu koja bi, na nekom drugom mestu, možda mogla da bude početak jedne lepe ljubavne priče. Nažalost, ne i na birou za nezaposlene na Novom Beogradu...

Njegov status delimo u celini i možda, samo možda, stigne do glavnih aktera ove zamišljene priče, dok se nisu zauvek izgubili.

Biro za nezaposlene na Novom Beogradu…

Jedno baš nesrećno mesto…

I čistiliste…

Uvek se setim Dantea po ovakvim institucijama…

Red je dug…

Ljudi čekaju satima…

Potpuno različiti…ali sa istim obrvama i očima…zagledanim u pod…ili telefone…

Jedan pored drugog u redu…stoje njih dvoje…

Ne poznaju se…i ne komuniciraju…

Ona je mlada…i lepa…božanstvena braon Kovrdžava kosa…sandale…nalakirani negovani nokti…i prelepa letnja roze haljina…od onih lepršavih…koje vas prosto teraju da se okrenete…i što na zgodnim ženama nikad ne izlaze iz mode…

Razmišljam ima li goreg prizemljenja za nekoga od 25 godina, po završetku fakulteta, od tog reda…i čekanja bez kraja…

Da li je ovde sistem tako projektovan da ti odmah slomi kičmu…kako bi kasnije lakše pristajao na sve…i možda…kao mekušac lakše plivao po ovoj žabokrečini…bez cilja i ne štrčeći…pod maksimom „ćuti, dobro je, samo da ne čuje zlo“…

Iza nje…kao neki njen savršeni partner na pozornici ili na ledu…momak…visok i jak…kao Jablan…svaki bik bi za svaki slučaj povio rep kada bi ga ugledao…izgleda kao neki odbojkaš odpozadi…spreda ne…spreda je zamišljen…i nezainteresovan…i bled…i neobrijan…i negde drugde…samo ne u ovom redu…kao da ga i dodir ovih pločica po stopalima vređa…i ponižava…kao da mu oduzima snagu…i samo želi odavde da pobegne…

On je nešto stariji…oko trideset godina…ali nažalost ima beneficirani staž…u tom redu…od nekoliko godina…znate onih koje je trebalo da provede po Evropi…po putovanjima za mlade…i po ogledalima punim ponosa…i njegovog širokog osmeha…u stvari one godine u kojima deca, sada pristojni poštovani ljudi koji zarađuju, uživaju pre no što naprave svoju decu…ali nije…

Proveo ih je zagledan…između dve opcije…ništavila i skretanja pažnje sa problema…

Savršeni dvojac…koji je mogao da se sretne u nekom kafiću….u nekom pozorištu…na nekom hobiju…ili zabavi…na Antarktiku ili u Omanu…potpuno je svejedno…

Ali nije…

Divan genetski materijal koji je mogao da se pomnoži…i da stvori nekog novog bistrookog, visokog štrebera ili kovrdžavu, prelepu glumicu…

Ali neće…

Neće…jer Jablan razmišlja da se sve ovo nikako nije smelo desiti…da on ne sme kao novopečeni intelektualac da bude nezaposlen…da je užasno ovo što se oko njega dešava…da on to ne može da podnese…i da je potpuno jasno da je on nesposoban i kriv za sve…da je manje vredan…nesnalažljiv…glup…i da nista više nema smisla…da je svaki trud uzaludan…

Neće zato što je potonuo…i slomio se…i prestao da se bori…prepustio se očajanju i depresivnosti…

Neće…zato što je taj red toksičan…i uzima mu dušu…i menja ga postepeno…svaki put pomalo…kada stoji u njemu…ali nepovratno…kao radijacija…sve dok ne postane neki namćor ili baksuz…kivan na sve…a ponajviše na sebe…

Otićiće danas u svoj stari stan…u blokovima…u 45 kvadrata…sa mamom i tatom manekenima tuge… i osudom u svakom razgovoru…

Zatvoriće vrata od svoje improvizovane dečačke sobe…odeljene ormarom od dnevne…zažmureće i poželeće da ga nema..jer ionako se oseća kao da je niko i ništa…

Kažu da đavo nikad nije srećniji no kad neko sa potencijalom propadne…što je baš šteta…jer je baš u tom trenutku mogao da pogleda kroz prozor i da tamo kod Save vidi kovrdžavu kosu iz reda…kako leprša iznad rolera…i slušalica…i bleštavo beli osmeh devojke koja uživa u avgustu jer je potpuno svesna da to što je ona obrazovana i pametna i normalna i možda najviše na svetu zaslužuje da se zaposli…ne mora da znači da će se to i desiti…da je svesna da se crveni tepih ni za koga ne prostire sam od sebe…i da je želja da živi u zemlji kojoj su potrebni intelektualci samo želja…koja se ne mora ispuniti…da je stanje loše ali ne i užasno…da svakako nije smak sveta…dok je ona živa i zdrava…i dok njen intelekt može naučiti sve što poželi na bilo kom jeziku…da njena sadašnja realnost jeste nepovoljna ali ne i nepodnošljiva…i da se svakako može promeniti u trenutku…ukoliko nastavi da se bori i trudi…da menja način razmišljanja…jer klasični trud = uspeh sistem ovde više ne važi…i da to što je ona nezaposlena nju ne može da definiše…to je samo jedno veoma promenjivo svojstvo…koje predstavlja samo jednu jedinu pojedinost njenog bića…kao što je sviranje flaute ili poznavanje latino plesova ili celulit…ljudskog bića koje je možda pravi primerak normalnosti…i da je svesna da su i mnogi blistavi umovi bili u lošim trenucima…ali su našli način da se izbore…

Voza se i relaksira jer je danas prešla dve lekcije sa sto novih reči…i neku tešku gramatiku…koja ni ne postoji u ovom našem lepom jeziku…ali koju će ona svakako savladati kao što je i sve do sada…i promeniti svoju poziciju za 180 stepeni…

Baš je prava šteta jer je Jablan mogao da strči na kej da je sretne…i da je možda upozna…da je zavoli…da udahne njenu energiju…i da pogleda na svet njenim očima…da promeni način razmišljanja…i da se možda čak i nasmeje samom sebi…koliko je vremena potrošio na iracionalna razmišljanja i obezvređivanje sebe…na apsurdnost….

A da Kovrdžava ni ne sluti tako opuštena da na kraju tog keja moze sresti jednog visokog bledog momka sa nekim čudnim zamišljenim očima, i sa neiskorišćenin potencijalom…koga će tog dana mozda upoznati…i vremenom zavoleti…i kako neće moći čudom da se načudi koliko je on ubijen u pojam zbog nečega što je tako promenjivo i što je samo izazov a ne definitivno stanje…i kako će možda poželeti da mu pomogne…da prodrma tu njegovu tintaru…

I kako uopšte neće smetati jedno drugom rame uz rame u avionu sa kartom u jednom pravcu…

Iznad oblaka…

Sa dva para bistrih očiju… dve diplome i dva britka uma…

A jednom nadom…i zajedno…

Pa malo li je?


noizz.rs
moda samo noizz nezaposlene ljubavna koja biro nekom novi mogao prica djuric


User comments